Za mnoge ljude koji se bave aktivnostima kao što je trčanje, džogiranje, vožnja bicikla, dizanje tegova i slično, muzika nije neophodna. Međutim, ona je od značaja za dostizanje vrhunskih performansi i do stvaranja osećaja zadovoljstva tokom treninga. Iako neki ljudi više vole opušteniju muziku, mnogi drugi zavise od jakih ritmova i uzbudljivih tekstova da bi bili motivisani tokom treninga. Po društvenim mrežama možemo naći statuse koji ukazuju upravo na to, npr: ,, Pokušavam da ostavim telefon na punjaču još malo pre nego sto odem, zato što znam da ne mogu ni da pokušam da vežbam bez muzike”.

Muzika nam pomaže da skrenemo misli od bola i umora, podiže nam raspoloženje, povećava izdržljivost, smanjuje napor. Kada slušaju muziku, ljudi trče brže, voze bicikl duže i plivaju brže nego obično, često i ne  shvatajući da to čine. Po istraživanju iz 2012., jedan od glavnih svetskih eksperata na polju psihologije vezano za muziku za treniranje, Costas Karageorghis, je napisao da može da se razmišlja o muzici kao o legalnoj drogi za povećanje performansi.

Izabrati muziku za treninge koja će imati najviše efekta nije samo ređanje bilo kojih brzih, visokoenergetskih pesama. Pesme moraju biti izabrane tako da bude uspomene i emocije.

Pusti da ti telo vodi muzika.

Većina ljudi ima instinkt da sinhronizuje svoje pokrete kroz muziku, da klimaju glavom, tapkaju nogama ili se u potpunosti užive u muziku- iako se u mnogim situacijama suzdržavaju da to čine.

,,If you get the choise to sit it out or dance, I hope you dance.”

 Koja muzika će vas pokrenuti, zavisi od kulture i od tipa osobe. Da bi napravili generalni zaključak, brže pesme sa snažnim bitovima posebno stimulišu, tako da su one izabrane kod većine ljudi na njihovim plejlistama za vežbanje.

Iako mnogi ljudi ne trče u istom ritmu sa muzikom koju slušaju , sinhronizacija moze da pomogne telu da koristi energiju mnogo efikasnije. Prema istraživanjima, učesnici koju su vozili bicikl u skladu sa muzikom su koristili 7% manje kiseonika nego učesnici koji su vozili bicikl, a nisu sinhronizovali svoje kretanje sa muzikom.

Ljudsko telo konstantno ocenjuje i nadzire samo sebe. Nakon odredjenog perioda vežbanja (tačno trajanje tog perioda varira od osobe do osobe), nastaje fizički umor. Telo prepoznaje znake ekstremnog napora- podizanjem nivoa laktata u mišićima, ubrzanog rada srca, povećanjem znojenja i odlučuje da je vreme za odmor.  Muzika se takmiči sa povratnom informacijom našeg  tela mozgu da je umorno. Muzika često menja percepciju ljudi o sopstvenim ostvarenjima tokom vežbanja: čini se lakšim istrčati nekoliko kilometara ili završiti par dodatnih ponavljanja vežbi za biceps kada je Beyonse ili Eminem sa vama.Prava muzika podiže raspoloženje i ubeđuje ljude da prebrode umor i nastave sa treningom.

Vežbanje nam je često naporno i dosadno, pa je dobrodošlo sve što će vežbanje učiniti zabavnijim i manje napornim. Karageorghis  je protiv slušanja muzike dok se trči po predelima gde je gust saobraćaj- Odvraćanje pažnje je super, sve dok vas ne dovodi u opasnost.

Šta ljudi vide i oseti dok slušaju govor i muziku, zavise šta će čuti. Muzika i pokreti su posebno isprepletani u mozgu.

U suštini, moguće je da je ljudski mozak evoluirao tako da gde god je muzika, tu je i pokret, mada ova ideja je izvedena više iz nagađanja psihologa nego iz naučnih dokaza.  Pre nego što su izumljeni muzički instrumenti, naši preci su verovatno proizvodili najranije forme muzike pevanjem i vikom, ili na druge načine koristeći različite tonove, kao i pomoću govora tela, uz pomoć ostalih ljudi i okoline. Brži tempo verovatno je zahtevao i brže pokrete, brzo tapšanje ili lupkanje nogama. Dublji, glasniji zvuci bi zahtevali više energije.  Po ovom konceptu, muzika je najverovatnije jedan od pomoćnika ljudskom telu da se izrazi. Možda mozak to pamti baš tako.

Pokušajte da vežbate uz muziku, ako već niste do sada, trening deluje zabavnije, zar ne? 🙂