Maratonom do sreće. Tako bismo definisali radost ako pogledamo šta je postigla naša Bilja. A u maratonu je važno biti istrajan, isto kao i u životu. Kako uspeti u tome?

Iako znamo da su svi nekada odustajali i da su svi nekada tražili motiv, ne ide uvek lako. Ipak, važno je znati zbog čega radimo sve što radimo i bez sramežljivosti pitati one srećne i uspešne kako su to postigli.

Zato smo sve to pitali jednu Bilju, uvek nasmejanu, vrlo ponosnu na svoj uspeh, Bilju koja zna zbog čega ne odustaje i kojoj ceo Tajs tim kaže: Bravo! Pričali smo sa baš posebnom Biljom, najbržom Novosađankom.

 

Kada si i zašto počela da trčiš?

Biljana: Ja sam, inače, počela redovno da trčim od svoje petnaeste godine. To je taj period puberteta kada sam imala malo više kilograma i tada sam želela, naravno, malo da smršam. Uspela sam u tome. Međutim, vremenom sam primetila da se nakon trčanja bolje osećam, da lakše obavljam neke druge obaveze i tako  sam nastavila, evo, sve do sada. To je, otprilike, nekih 27-28 godina kako trčim i ne stajem.

 

Kakav je osećaj kada stigneš na cilj?

Biljana: Osećaj kada uđem u cilj i kada dobijem tu medalju, maratonsku, ne mogu rečima da opišem. Zato što je to za mene jedan vrlo poseban osećaj, mnoga sam srećna, uvek zaplačem posle svakog maratona, ali to su suze radosnice zato što sam ponosna na sebe, ponosna što sam to mogla da uradim, da istrčim tih 42km jer nije nimalo lako i to treba doživeti.

 

Ko ti je najveća podrška?

Biljana: Moja najveća podrška u trčanju? Najpre bih izdvojila mog šefa, Marka Tajsa, koji me, zaista, puno podržava u svemu tome što ja radim i uvek ima razumevanje za mene, kada mi trebaju slobodni dani da, na primer, odem negde na trku, nikada nije bio problem. Koliko mogu da primetim ponosan je na mene kada čuje da sam istrčala 42km jer je to jedna od najtežih atletskih disciplina. Zatim tu su majka, ćerka, Sofija Tasić, takođe, i sve ostale kolege sa kojima radim Aca, Olja, Nenad, Sonja, Tamara. Moji prijatelji trkači.

 

Koje su vrednosti trčanja?

Biljana: Osnovne vrednosti trčanja je prvenstveno zdravlje. Bolje se osećam i psihički i fizički. Na tim trkama, na primer, stičem nove prijatelje, lepo se družimo i to mi je nešto posebno.

 

Medalja o kojoj se priča je?

Biljana: U subotu, 22. juna, održan je Noćni novosadski maraton u organizaciji Atletsko-rekreativnog kluba Fruška Gora, za koji ja trčim. Trkači su imali priliku da biraju između 7, 21 i 42km. Ja sam se odlučila za 42km i uspešno sam završila bez obzira što je bilo toplo vreme, sparina, posle su bili i kiša i grmljavina. Na kraju sam proglašena za najbržu Novosađanku. 🙂

 

Poruka za one koji još uvek ne trče?

Biljana: Bilo bi lepo kada bi mogli i ostali ljudi koji nikada nisu trčali da probaju po koji kilometar, tako da istrčkaraju, da vide kako je lep osećaj posle toga.