Kako sam preživela i doživela ranojutarnji trening na Oficircu

Treniranje je sastavni deo mog života i nisam jedna od onih osoba kojoj to teško pada. Međutim, jutarnji treninzi i ja nismo baš dobri drugari. Uvek je u meni ona borba “ustati ili odustati”. Marko je s dolaskom lepog vremena počeo da okuplja ekipu svakog utorka, četvrtka i subote u 5:30 ispred Trening centra Tajs radi zajedničkog trčanja do Tvrđave ili Oficirca. Ljubitelj ovakvih treninga u meni je želeo da se priključi, ali svaki put mi je delovalo kao nemoguća misija ustati tako rano.

Posle dosta bezuspešnih pokušaja, u subotu sam konačno naterala sebe da se probudim i krenem na vreme. Bilo je baš onako kako su mi svi govorili – najteže je ustati. Kada je alarm zazvonio, prošlo mi je kroz glavu: “Šta mi ovo treba u životu?”. Međutim, već nekoliko minuta kasnije oprema je bila na meni, sela sam na bajs i krenula.

Okupili smo se ispred trening centra, svi su bili i dalje pospani, a neki su se i malo uspavali. Sa Tajronom i Hektorom na čelu kolone, uputili smo se na Oficirac. Trening je sam po sebi bio izazov. Radili smo vežbe na pesku – sprinteve, skokove u dalj, guštere…Velika je promena raditi vežbe na toj vrsti nestabine podolge, ali biti bos na pesku dok ga sunce još uvek nije ugrejalo je odličan osećaj. Svako je mogao da dozira jačinu treninga, pravili smo pauze onda kada nam je to bilo potrebno. Bodrili smo jedni druge, družili se, malo se takmičil i mnogo smejali. Zaključili smo da nam je uključena kamera na telefonu baš dobra motivacija. Kada smo završili trening ostali smo da se družimo, pričamo o svemu i svačemu i uživamo u suncu.

Ono pitanje na početku – šta mi ovo treba u životu? Treba mi i te kako! Sjajan je osećaj uraditi trening pre svih dnevnih obaveza, pokrenuti svoje telo, družiti sa i bolje upoznati ljude sa kojima treniraš i na ovaj način iskoristiti vreme koje bi inače prespavao. Za ovako nešto mi je potrebna podrška grupe. Bilo mi je potreno da budem okružena ljudima koji su dovoljno ludi i hrabri da ustanu i krenu u ovakvu avanturu, jer nisam osoba koja će trening u 6 ujutro uraditi sama.

I da vam kažem još nešto, svi dotadašnji izgovori su pali su u vodu. Imam puno posla danas i moram da se naspavam – taj dan sam uradila znatno više posla nego prethodnih dana. Jako je toplo danas – to je bio jedan od najtoplijih dana i bila sam srećna što sam trening odradila pre nego što je zaista postalo pakleno toplo. Nema šanse da se razbudim tako rano – čim sam ustala iz kreveta i krenula da se spremam odmah sam se razbudila i nisam imala potrebu da se vratim u krevet.

I na kraju ceo dan sam imala neverovatno dobar osećaj, pobedila sam samu sebe. I telo je odreagovalo. Zbog promene treninga i izbacivanja iz komfor zone, dobila sam upalu mišića sutradan. Pokrenite se, dobićete toliko toga zauzvrat, jer ZDRAVLJE JE U KRETANJU 🙂