Postavili ste ciljeve. Kratkoročne ili dugoročne, ali rešili ste da menjate svoje navike zarad boljeg osećaja, poboljšanja zdravlja, izgleda…Sigurno se već duže vremena susrećete sa komentarima koliko ugljenih hidrata, proteina a koliko masti, koji dodaci ishrani su potrebni da brže dođete do rezultata. Danas saznajemo šta su to proteini, ugljeni hidrati, a šta masti.
Ugljeni hidrati, masti i proteini spadaju u grupu makrolementa.
Ugljeni hidrati:
-Osnovna uloga im je stvaranje energije.
-Za razliku od masti i proteina, čovek ima ograničene količine ugljenih hidrata.
-Dele se na proste(monosaharidi i disaharidi) i složene(polisaharidi).
Dobri ugljeni hidrati: Za njihovo razlaganje u procesu varenja potrebno je mnogo više vremena od prostih ugljenih hidrata. Zbog toga nivo šećera u krvi sporije raste, lučenje insulina je umereno a osećaj sitosti traje duže. U ovu grupu namirnica spadaju integralne žitarice, u povrće bogato ovim ugljenim hidratima spadaju pasulj, sočivo, krompir, pirinač.. Složeni ugljeni hidrati luče hormon serotonin, hormon dobrog raspoloženja. 
Loši ugljeni hidrati: Brzo podižu nivo šećera u krvi i dovode do naglog lučenja insulina. Lučenjem insulina nivo šećera u krvi se smanjuje, a nagli pad šećera ubrzo dovodi do novog osećaja gladi. Prosti šećeri se nalaze u belom hlebu, slatkišima, sokovima…pa sa njima treba biti oprezan. Neumereno korišćenje prostih šećera nosi rizik od pojave dijabetesa, srčanih oboljenja i gojaznosti.
Masti:
-Dugotrajan su izvor energije.
-Bez masti se ne može živeti. Odgovorne su za razvoj, pravilan vid, zdravu kožu…
Dobre masti:
1. Omega 3 masti- riba, laneno seme, koštunjavo voće. Važne su za mozak i kardiovaskularni sistem.
2. Mononezasićene masti- prirodno maslinovo ulje, lešnik, badem, brazilski orah, seme bundeve. Smanjuju rizik od dijabetesa i hroničnih bolesti srca.
3. Neprerađene omega 6 polinezasićene masti- ulje od semena grožđa, suncokretovo ulje, orahovo ulje, bundevino ulje.
Loše masti:
1. Zasićene masti- masno meso- govedina, svinjetina, jagnjetina, mlečni proizvodi.
2. Trans masti- margarini, slatkiši, grickalice, kolači, pržena hrana…
Proteini
-Osnovna gradivna materija organizma.
-Mogu biti izvor energije u trenucima kada masti i ugljeni hidrati ne mogu podmiriti energetske potrebe, ali je ovo neekonomčan način za korišćenje energije.
-Neophodni su u rastu i razvoju. Bilo koji proces regeneracije zahteva proteine.
Snažni izvori proteina:
1. Meso- najkvalitetniji izvor je živinsko meso, nemasno meso i riba.
2. Pasulj i mahunarke.
3. Orašasti plodovi- indijski orah, kikiriki, badem, brazilski orah.
4. Mlečni proizvodi- mleko, jogurt, kajmak i sir.
5. Morski plodovi.

U prethodnom tekstu predstavili smo vam osnovu makroelemenata koje u svojoj ishrani svakodevno srećete. Pratite nas na sledećem blogu u kom ćemo pisati nešto opširnije o prilagođavanju ishrane osobama koje žele povećati volumen tela na račun mišićne mase.